Karl Marks i Fridrih Engels
Manifest komunisti�ke partije
Posle onoga �to je re�eno u II odeljku, sam po sebi je razumljiv odnos komunista prema ve� konstituisanim radni�kim strankama, dakle njihov odnos prema �artistima u Engleskoj i prema agrarnim reformistima u Severnoj Americi.
Komunisti se bore za postizanje najbli�ih ciljeva i interesa radni�ke klase, ali u sada�njem pokretu oni ujedno zastupaju i budu�nost pokreta. U Francuskoj komunisti se priklju�uju socijalisti�ko-demokratskoj stranci protiv konzervativne i radnikalne bur�oazije, ne odri�u�i se zbog toga prava da se kriti�ki odnosi prema frazama i iluzijama koje poti�u iz revolucionarne tradicije.
U �vajcarskoj oni podupiru radikale, ne zaboravljaju�i da se ta stranka sastoji od protivre�nih elemenata, delimi�no od demokratskih socijalista u francuskom smislu, a delimi�no od radikalnih bur�uja.
Me�u Poljacima komunisti poma�u onu stranku koja agrarnu revoluciju smatra uslovom nacionalnog oslobo�enja. To je ona ista stranka koje je povela krakovski ustanak 1846.
U Nema�koj se Komunisti�ka partija bori �im bur�oazija istupi revolucionarno, zajedno s bur�oazijom protiv apsolutne monarhije, feudalnog zemljoposeda i malogra�anstva.
Ali ona ne propu�ta nijedan momenat a da kod radnika ne stvori �to je mogu�e jasniju svest o neprijateljskoj suprotnosti izme�u bur�oazije i proleterijata, kakko bi nema�ki radnici mogli protiv bur�oazije odmah okrenuti kao svoje oru�je dru�tvene i politi�ke uslove koje bur�oazija mora da ostvari svojom vladavinom, kako bi odmah posle ru�enja reakcionarnih klasa u Nema�koj otpo�ela borba protiv same bur�oazije.
Na Nema�ku obra�aju komunisti glavnu pa�nju zato �to Nema�ka stoji uo�i bru�oaske revolucije i zato �to ona vr�i ovaj prevrat pod naprednijim uslovima evropske civilizacije uop�te i sa mnogo razvijenijim proleterijatom nego Engleska u XVII i Francuska u XVIII stole�u, te, prema tome, zato �to nama�ka bur�oaska revolucija me�e da bude samo neposredna predigra proleterske revolucije.
Jednom re�i, komunisti svuda poma�u svaki revolucionarni protiv postoje�eg dru�tvenog i politi�kog stanja.
U svim tim poktretima oni isti�u pitanje svojine, bez obzira na ve�u ili manju razvijenost njenog oblika, kao osnovno pitanje pokreta.
Naposletku, komunisti rade svuda na povezivanju i sporazumevanju demokratskih stranaka svih zemalja.
Komunisti s prezirom odbijaju da kriju svoje poglede i namere. Oni izjavljuju otvoreno da se njihovi ciljevi mogu posti�i samo nasilnim ru�enjem �itavog dosada�njeg dru�tvenog poretka. Neka vladaju�e klase drhte pred komunisti�kom revolucijom. U njoj proleteri nemaju �ta da izgube sem svojih okova. A dobi�e �itav svet.