Vladimir Ili� Lenjin
Imperijalizam kao najvi�i stadij kapitalizma
Bro�uru koja se nudi pa�nji �itaoca, napisao sam u prole�e godine 1916 u Cirihu. Razume se da sam pod tamo�njim uslovima rada morao trpeti izvesnu oskudicu u francuskoj i engleskoj literaturi i vrlo veliku u ruskoj literaturi. Pa ipak sam glavno englesko delo o imperijalizmu, knjigu D�. A. Hopsona, iskoristio s onom pa�njom koju to delo, po mom uverenju, zaslu�uje.
Bro�ura je pisana s obzirom na carsku cenzuru. Zbog toga sam bio prinudjen da se ne samo najstro�e ograni�im na isklju�ivo teoretsku � osobito ekonomsku � analizu, nego i da neophodne, malobrojne, primedbe koje se ti�u politike formuli�em s najve�om oprezno��u, nagove�tajima, onim ezopovskim � prokletim ezopovskim � jezikom, kojim su se pod carizmom morali slu�iti svi revolucioneri, kad su se la�ali pera da pi�u "legalna" dela.
Te�ko je sada, u danima slobode, ponovo �itati ona mesta bro�ure koja su zbog carske cenzure iznaka�ena, prigu�ena, stisnuta �eljeznim klje�tima. O tome da je imperijalizam predve�erje socijalisti�ke revolucije, o tome da je socijal-�ovinizam (socijalizam na re�ima, �ovinizam na delu) potpuna izdaja socijalizma, potpuno prela�enje na stranu bur�oazije, da je taj rascep radni�kog pokreta u vezi s objektivnim uslovima imperijalizma i sl. � morao sam govoriti jezikom "roba", pa sam prinudjen da �itaoca, koga to pitanje interesuje, uputim na ponovno izdanje mojih �lanaka, pisanih u inostranstvu godine 1914-1917, koje �e uskoro izi�i. Naro�ito treba ista�i jedno mesto; da bih u obliku koji mo�e pro�i cenzuru, objasnio �itaocu, kako besramno la�u kapitalisti i socijal�ovinisti, koji su pre�li na njihovu stranu (protiv kojih se tako nedosledno bori Kaucki), u pitanju je aneksija, morao sam da uzmem primer� Japana! Pa�ljiv �italac lako �e mesto Japana uzeti � Rusiju, a mesto Koreje � Finsku, Poljsku, Kurlandiju, Ukrajnu, Hivu, Buharu, Estoniju i druge zemlje koje nisu naseljene Velikorusima.
Mislim da se mogu nadati da �e moja bro�ura pomo�i razumevanju osnovnog ekonomskog pitanja, bez �ijeg je prou�avanja nemogu�no i�ta shvatiti u ocenjivanju savremenog rata i savremene politike, naime: pitanja ekonomske su�tine kapitalizma.
Petrograd, 26 aprila 1917 godine
Pisac
Ova knji�ica je napisana, kao �to je re�eno u predgovoru ruskom izdanju, 1916 godine, imaju�i u vidu carsku cenzuru. Sada nemam mogu�nosti da preradim �itav tekst, a to ne bi ni imalo naro�ite svrhe, jer je osnovna zada�a knjige bila i ostala: pokazati prema podacima neosporno bur�oaske statistike i priznanjima bur�oaskih nau�nika svih zemalja, kakva je bila slika bilansa svetske kapitalisti�ke privrede u njenim medjunarodnim uzajamnim odnosima po�etkom 20-ga veka, uo�i prvog svetskog imperijalisti�kog rata.
A donekle ne�e biti nekorisno za mnoge komuniste u razvijenim kapitalisti�kim zemljama, da se ubede na primeru ove, sa stanovi�ta carske cenzure legalne, knji�ice o mogu�nosti � i neophodnosti � da se iskoriste �ak i oni slabi ostaci legalnosti, koji ostaju jo� za komuniste u savremenoj, recimo, Americi ili Francuskoj, posle nedavnog hap�enja skoro svih komunista, radi razja�njavanja potpune la�ljivosti socijal-pacifisti�kih pogleda i nada na "svetsku demokratiju". A ono sto je najnu�nije kao dopuna ovoj cenzurisanoj knji�ici poku�a�u da dam u sada�njem predgovoru.
U knji�ici je dokazano da je rat 1914-1918 godine bio s obe strane imperijalisti�ki (tj. osvaja�ki, plja�ka�ki, razbojni�ki) rat, rat za podelu sveta, za podelu i ponovnu podelu kolonija, "sfera uticaja" finansiskog kapitala itd.
Jer se dokaz za to � kakav je istinski socijalni, ili ta�nije: istinski klasni karakter rata, ne nalazi, razume se, u diplomatskoj istoriji rata, nego u analizi objektivnog polo�aja komanduju�ih klasa u svim ratuju�im dr�avama. Da bi se predstavio taj objektivni polo�aj ne treba uzeti primere i pojedine podatke (pri ogromnoj slo�enosti pojava dru�tvenog �ivota mo�e se uvek prikupiti koliko se ho�e primera ili pojedinih podataka za potvrdu kakvog bilo stava), ve� obavezno celokupnost podataka o osnovama privrednog �ivota svih ratuju�ih dr�ava i svega sveta.
Ba� takve podatke, koji ne mogu biti opovrgnuti, naveo sam u slici podele sveta u godinama 1876 i 1914 (u poglavlju 6) i podele �eljeznica celog sveta u godinama 1890 i 1913 (u poglavlju 7). �eljeznice su balans najva�nijih grana kapitalisti�ke industrije, kamenog uglja i gvo�dja, bilans i najo�iglednije svedo�anstvo razvitka svetske trgovine i bur�oasko-demokratske civilizacije. Kako su �eljeznice povezane s krupnom proizvodnjom, s monopolima, sindikatima, kartelima, trustovima, bankama, s finansiskom oligarhijom, pokazano je u idu�im glavama knjige. Raspodela �eljezni�ke mre�e, njena neravnomernost, neravnomernost njenog razvitka, to je bilans savremenog, monopolisti�kog kapitalizma u svetskom razmeru. I taj bilans pokazuje apsolutnu neizbe�nost imperijalisti�kih ratova na takvoj privrednoj osnovi, dok postoji privatna svojina na sredstva proizvodnje.
Izgradnja �eljeznica izgleda jednostavan, prirodan, civilizatorski pothvat: ona je takva u o�ima bur�oaskih profesora koje pla�aju za ulep�avanje kapitalisti�kog ropstva, i u o�ima sitno-bur�oaskih filistara. Ustvari, kapitalisti�ke niti, koje hiljadama mre�a povezuju te pothvate s privatnom svojinom na sredstva proizvodnje uop�te, pretvorile su tu izgradnju u orudje ugnjetavanja milijarde ljudi (kolonije plus polukolonije), tj. vi�e od polovine stanovni�tva zemljine kugle u zavisnim zemljama i najamnih robova kapitala u "civilizovanim" zemljama.
Privatna svojina, zasnovana na radu sitnog vlasnika, slobodna konkurencija, demokratija, - sve te parole, kojima kapitalisti i njihova �tampa obmanjuju radnike i seljake, ostale su daleko pozadi. Kapitalizam je prerastao u svetski sistem kolonijalnog ugnjetavanja i finansiskog gu�enja ogromne ve�ine stanovni�tva zemljine kugle, od strane �a�ice "naprednih" zemalja. I podela tog "plena" vr�i se izmedju 2-3 mo�na svetska plja�ka�a, naoru�ana od glave do pete (Amerika, Engleska, Japan), koji uvla�e �itavu zemaljsku kuglu u svoj rat radi podele svog plena.
Brest-Litovski mir, diktiran od monarhisti�ke Nema�ke, a zatim nesravnjeno zverskiji i podliji Versaljski mir, diktiran od "demokratskih" republika, Amerike i Francuske, a takodje "slobodne" Engleske, poslu�ili su najkorisnije �ove�anstvu, jer su oni skinuli masku kako s pla�enih piskarala imperijalizma, tako i s reakcionarnih malogradjana, makar oni sebe nazivali i pacifistima i socijalistima, koji su uzdizali "vilsonizam", dokazivali mogu�nost mira i reformi u imperijalizmu.
Deseci miliona le�eva i bogalja, �rtava rata, rata zbog toga da bi Engleska ili nema�ka grupa finansiskih razbojnika mogla dobiti vi�e plena, i zatim ta dva "mirovna ugovora" otvaraju, s do sada nevidjenom brzinom, o�i milionima i desecima miliona ljudi, pridavljenih, ugnjetenih, obmanutih, zaglupljenih od bur�oazije.
Bazelski manifest II Internacionale, koji je 1912 godine dao ocenu ba� onog rata koji je izbio 1914 godine, a ne rata uop�te (ratova ima raznih, ima i revolucionarnih), taj manifest ostao je kao spomenik koji je demaskirao sav sramotni krah, sve renegatstvo vitezova II Internacionale.
Zbog toga pre�tampavam u prilogu ovog izdanja taj manifest i skre�em jo� jednom i jo� jednom �itaocima pa�nju, da vitezovi II Internacionale tako bri�ljivo obilaze ona mesta tog manifesta na kojima se govori ta�no, jasno, direktno o vezi ba� tog dolaze�eg rata i proleterske revolucije � obilaze isto tako bri�ljivo, kao �to lopov obilazi ono mesto gde je izvr�io kradju.
U ovoj knjizi posve�ena je naro�ita pa�nja kritici "kauckijanstva", medjunarodne idejne struje, koju u svim zemljama sveta pretstavljaju "najugledniji teoreti�ari", vodji II Internacionale (u Austriji � Oto Bauer i Ko, u Engleskoj � Ramzej Mekdonald i dr., u Francuskoj Alber Toma itd. i t. sl.) i masa socijalista, reformista, pacifista, bur�oaskih demokrata, popova.
Ta idejna struja je, s jedne strane, proizvod raspadanja, trulenja II Internacionale, a s druge strane � neizbe�an plod ideologije sitnih bur�uja, koji zbog svih �ivotnih okolnosti robuju bur�oaskim i demokratskim predrasudama.
Kod Kauckoga i njemu sli�nih, takvi pogledi ozna�avaju potpuno odricanje upravo od onih revolucionarnih osnova marksizma koje je taj pisac branio desetke godina, naro�ito, izmedju ostaloga, u borbi protiv socijalisti�kog oportunizma (Bern�tajna, Milerana, Hajndmana, Gompersa i t. sl.). Stoga nije slu�ajno �to su se u �itavom svetu "kauckijanci" sada prakti�no � politi�ki ujedinili s krajnim oportunistima (kroz II ili �utu Internacionalu) i s bur�oaskim vladama (kroz koalicione bur�oaske vlade uz u�e��e socijalista).
Proleterski revolucionarni pokret uop�te, komunisti�ki napose, koji raste u celom svetu, mora analizirati i demaskirati teoretske pogre�ke "kauckijanstva". To ukoliko pre �to pacifizam i "demokratizam" uop�te, koji niukoliko ne pretenduju na marksizam, ali potpuno isto kao Kaucki i Ko. zaba�uruju dubinu protivure�nosti imperijalizma i neizbe�nost revolucionarne krize koju on radja, - te struje jo� su rasprostranjene vrlo sna�no po celom svetu. I borba s tim strujama obavezna je za proletersku partiju koja mora otimati od bur�oazije od nje zaglupljene sitne sopstvenike i milione trudbenika koji �ive u vi�e i u manje sitnobur�oaskim uslovima �ivota.
Potrebno je re�i nekoliko re�i o VIII glavi: "Parazitizam i truljenje kapitalizma". Kao �to je ve� istaknuto u tekstu knjige, Hilferding, biv�i "marksist", sada saborac Kauckoga i jedan od glavnih pretstavnika bur�oaske, reformisti�ke politike u "Nezavisnoj s. d. partiji Nema�ke", u�inio je po tom pitanju korak natrag u poredjenju sa iskrenim pacifistom i reformistom Englezom Hopsonom. Medjunarodni rascep �itavog radni�kog pokreta sad je ve� potpuno o�evidan (II i III Internacionala). Isto tako o�evidna je i �injenica oru�ane borbe i gradjanskog rata izmedju obeju struja: podupiranje Kol�aka i Denjikina u Rusiji od strane menj�evika i "socijalista-revolucionera" protiv bolj�evika, �ajdemanovci i Noske i Ko. u Nema�koj s bur�oazijom protiv spartakovaca, isto u Finskoj, Poljskoj,, Madjarskoj itd. U �emu je ekonomska osnova te svetskoistoriske pojave?
Upravo u parazitizmu i truljenju kapitalizma, koji su svojstveni njegovom najvi�em istoriskom stadiju, to jest imperijalizmu. Kao �to je dokazano u ovoj knji�ici, kapitalizam je sada izdvojio �a�icu (manje od jedne desetine stanovni�tva zemljine kugle, po "najdare�ljivijem" i preuveli�anom ra�unu manje od jedne petine) osobito bogatih i mo�nih dr�ava koje plja�kaju � jednostavnim "se�enjem kupona" � ceo svet. Izvoz kapitala daje godi�nji dohodak od osam � deset milijardi franaka, prema predratnim cenama i predratnoj bur�oaskoj statistici. Sada, razume se, mnogo vi�e.
Jasno je da je iz ovakvog d�inovskog ekstra-profita (jer se on dobija povrh onog profita koji kapitalisti cede iz radnika "svoje" zemlje) mogu�no potkupljivati radni�ke vodje i gornji sloj radni�ke aristokratije. Njega i potkupljuju kapitalisti "naprednih" zemalja � potkupljuju na hiljade na�ina, neposrednih i posrednih, otvorenih i prikrivenih.
Taj sloj bur�oaziranih radnika ili "radni�ke aristokratije", sasvim malogradjanske po na�inu �ivota, po veli�ini zarade, po �itavom svom pogledu na svet, jeste glavni oslonac II Internacionale, a u na�e vreme glavni socijalni (ne vojni) oslonac bur�oazije. Jer su to pravi agenti bur�oazije u radni�kom pokretu, radni�ki naganja�i za ra�un kapitalisti�ke klase (labour lieutenants of the capitalists class), pravi provodnici reformizma u �ovinizam. U gradjanskom ratu proletarijata protiv bur�oazije oni se neizbe�no stavljaju, u znatnom broju, na stranu bur�oazije, na stranu "versaljaca" protiv "komunara".
Bez razumevanja ekonomskih korena te pojave, bez ocene njenog politi�kog i dru�tvenog zna�enja, nemogu�no je u�initi ni koraka u oblasti re�enja prakti�nih zada�a komunisti�kog pokreta i dolaze�e socijalne revolucije.
Imperijalizam je predve�erje socijalne revolucije proletarijata. To se, od 1917 godine, potvrdilo u medjunarodnom razmeru.
6 jula 1920 godine
N. Lenjin