Vladimir Ili� Lenjin
Imperijalizam kao najvi�i stadij kapitalizma
Potrebno je zaustaviti se jo� na jednoj vrlo va�noj strani imperijalizma, koja je ve�im delom nedovoljno ocenjena u ve�ini rasprava o toj temi. Jedan od nedostataka marksiste Hilferdinga jeste u tome, �to je u�inio korak natrag u uporedjenju sa nemarksistom Hopsonom. Radi se o parazitizmu koji je svojstven kapitalizmu.
Monopol je, kako smo videli, najdublja ekonomska osnova imperijalizma. To je monopol kapitalisti�ki, tj. monopol koji je izrastao iz kapitalizma i koji se nalazi u op�toj situaciji kapitalizma, robne privrede, konkurencije, u stalnom i bezizlaznom protivre�ju s tom op�tom situacijom. Ali, utoliko vi�e, kao i svaki monopol, on neizbe�no radja tendenciju zastoja i truljenja. Ukoliko dolazi, makar i povremeno, do monopolskih cena, utoliko, do izvesne mere, nestaju oni uzroci koji potsti�u tehni�ki, pa onda i svaki drugi napredak, kretanje napred; utoliko, dalje, nastaje ekonomska mogu�nost da se ve�ta�ki spre�i tehni�ki napredak. Primer: u Americi je neki Ovens izmislio ma�inu za proizvodnju fla�a, koja bi dovela do revolucije u proizvodnji fla�a. Nema�ki kartel fabrikanata fla�a kupuje Ovensove patente, me�e ih u fijoku i spre�ava njihovu primenu. Naravno, dok je kapitalizma, monopol nikada ne mo�e potpuno i na vrlo dugo vreme, otstraniti konkurenciju sa svetskog tr�i�ta (u tome je, medju ostalim, i jedan od uzroka besmislenosti teorije ultra-imperijalizma). Naravno, da mogu�nost sni�avanja tro�kova proizvodnje i pove�anje profita uvodjenja, pomo�u tehni�kih usavr�avanja, deluje u korist promena. Ali, tendencija k zastoju i truljenju, svojstvena monopolu, deluje i dalje i preovladjuje u pojedinim industriskim granama, u pojedinim zemljama, u pojedinim razmacima vremena.
U istom smislu deluje monopol posedovanja naro�ito prostranih, bogatih ili zgodno sme�tenih kolonija.
Dalje. Imperijalizam je ogromna akumulacija nov�anog kapitala u nekoliko dr�ava, akumulacija, za koju smo videli da dosti�e sumu od 100-150 milijardi franaka vrednosnih papira. Otuda neobi�an porast klase ili, ta�nije, sloja renterijera, tj. osoba koje �ive od "rezanja kupona" � osoba koje su potpuno odvojene od sudelovanja u kakvom bilo preduze�u, osoba �ija je profesija besposli�enje. Izvoz kapitala, jedna od najbitnijih ekonomskih osnova imperijalizma, jo� vi�e poja�ava tu potpunu odvojenost sloja renterijera od proizvodnje, udara pe�at parazitizma celoj zemlji, koja �ivi od eksploatacije rada nekoliko prekomorskih zemalja i kolonija.
"Godine 1893, - pi�e Hopson, - britanski kapital ulo�en u inostranstvo iznosio je oko 15% celog bogatstva Sjedinjene Kraljevine".(91) Napomenimo da se taj kapital 1915 god. pove�ao pribli�no 2½ puta. "Agresivni imperijalizam, - �itamo dalje kod Hopsona, - koji tako skupo stoji poreske plati�e i koji ima tako malo zna�aja za industrijalce i trgovca,� izvor je velikih profita za kapitalistu, koji tra�i gde �e ulo�iti svoj kapital"� (engleski se taj pojam izra�ava jednom re�i: "investor" � "ulaga�", renterijer)� "Sav godi�nji prihod koji Velika Britanija dobija od svoje spoljne i kolonijalne trgovine, uvoza i izvoza, procenjen je od statisti�ara Hifena na 18 miliona funti sterlinga (oko 170 miliona rubalja) za 1899 godinu, ra�unaju�i 2½ na ceo promet od 800 miliona funti sterlinga". Ma koliko da je velika ta svota, njom se ne mo�e objasniti agresivni imperijalizam Velike Britanije. Njega obja�njava svota od 90-100 miliona funti sterlinga, koja pretstavlja prihod od "ulo�enog" kapitala, prihod sloja renterijera.
Prihod renterijera je pet puta ve�i od prihoda spoljne trgovine u "najtrgova�kijoj" zemlji sveta! Eto, u tome je su�tina imperijalizma i imperijalisti�kog parazitizma.
Stoga se pojam "dr�ava-renterijer" (Renterstaat) ili dr�ava-lihvar uop�te upotrebljava u ekonomskoj literaturi o imperijalizmu. Svet se podelio na �a�icu dr�ava-lihvara i ogromnu ve�inu dr�ava-du�nika. "Kod ulaganja kapitala u inostranstvo, - pi�e �ulce-Gevernic, - na prvo mesto dolaze kapitali koji se ula�u u zemlje, zavisne ili savezne: Engleska daje zajam Egiptu, Japanu, Kini, Ju�noj Americi. Njena ratna mornarica u slu�aju krajnje potrebe igra ulogu sudskog izvr�ioca. Politi�ka snaga Engleske �uva je od pobune du�nika".(92) Sartorius fon Valtershauzen u svome delu "Narodno-gospodarski sistem ulaganja kapitala u inostranstvo" kao uzor "dr�ave-renterijera" isti�e Holandiju i pokazuje da to sada postaju Engleska i Francuska.(93) �ilder smatra da su pet industriskih dr�ava: Engleska, Francuska, Nema�ka, Belgija i �vajcarska, "izri�ito dr�ave-poverioci". Holandiju ne ubraja ovamo samo zato, jer ona ima "slabu industriju"(94) Sjedinjene Dr�ave su poverilac samo s obzirom na Ameriku.
"Engleska, - pi�e �ulce-Gevernic, - postepeno prerasta iz industriske dr�ave u dr�avu-poverioca. Bez obzira na apsolutno pove�anje industriske proizvodnje i industriskog izvoza, dohoci kod kamata i dividenda, od emisija, komisija i �pekulacija, zadobijaju sve ve�e relativno zna�enje za svu narodnu privredu. Ja mislim da je upravo ta �injenica ekonomska osnova imperijalisti�kog poleta. Poverilac je �vr��e vezan s du�nikom nego prodavac s kupcem".(92) U pogledu Nema�ke pisao je izdava� �asopisa "Banka" A. Lanzburg godine 1911 u �lanku "Nema�ka � dr�ava-renterijer": "U Nema�koj se rado potsmevaju sklonosti pretvaranja u renterijera, koja se opa�a u Francuskoj. Ali kod toga zaboravljaju da, ukoliko se stvar ti�e bur�oazije, nema�ke prilike postaju sve sli�nije francuskim"(95)
Dr�ava-renterijer je dr�ava parazitskog, trule�eg kapitalizma, i ta okolnost mora se odra�avati, kako na svim socijalno-politi�kim prilikama datih zemalja uop�te, tako i napose na dvema osnovnim strujama u radni�kom pokretu. Da bismo to prikazali �to o�iglednije, dajemo re� Hopsonu, koji je kao svedok "najpouzdaniji", jer mu se ne mo�e prigovoriti da je pristrasan zbog "marksisti�kog pravoverja", a s druge strane, on � kao Englez � dobro zna kako stoje stvari u zemlji, najbogatijoj kolonijama i finansiskim kapitalom i imperijalisti�kim iskustvom.
Pod �ivim utiscima englesko-burskog rata, opisuju�i veze imperijalizma s interesima "finansijera", porast njihovih prihoda od narud�bina, nabavki i dr., Hopson veli: "kapitalisti su oni koji daju pravac toj izrazito parazitskoj politici; ali isti motivi vr�e uticaj i na specijalne redove radnika. U mnogim gradovima najva�nije industriske grane zavisne su od vladinih narud�bina; od te �injenice u velikoj meri zavisi imperijalizam sredi�ta metalurgiske i brodogradili�ne industrije". Po mi�ljenju pisca, dvojake su okolnosti slabile snagu starih imperija: 1) "ekonomski parazitizam" i 2) sastav vojske od zavisnih naroda. "Prvo je obi�aj ekonomskog parazitizma, zbog koga gospoduju�a dr�ava iskori��ava svoje provincije, kolonije i zavisne zemlje za boga�enje svoje vladaju�e klase i za podmi�ivanje svojih ni�ih klasa, da bi bile mirne". Da bi takvo podmi�ivanje bilo ekonomski mogu�no, pa ma u kakvom se obliku vr�ilo, potreban je � dodajmo mi � monopolisti�ki visok profit.
�to se ti�e druge okolnosti, Hopson pi�e: "Jedan od naj�udnijih simptoma slepo�e imperijalizma je ona bezbri�nost kojom su Velika Britanija, Francuska i druge imperijalisti�ke nacije po�le tim putem. Velika Britanija je oti�la najdalje. Ve�inu bitaka, kojima smo osvojili na�u indisku imperiju, izvojevale su na�e vojske sastavljene od urodjenika; u Indiji, a u poslednje doba i u Egiptu, velike staja�e vojske nalaze se pod komandom Britanaca, skoro sve ratove kojima je pokorena Afrika, osim njenog ju�nog dela, vodili su za nas urodjenici".
Perspektiva podele Kine dovodi Hopsona do ove ekonomske ocene: "Ve�i deo zapadne Evrope mogao bi tada primiti onakav izgled i karakter, kakav sada imaju njeni delovi: jug Engleske, Rivijera, mesta Italije i �vajcarske koja najvi�e pose�uju turisti i u kojima stanuju bogata�i, naime: mala hrpica bogatih aristokrata, koji dobijaju dividende i penzije s Dalekog Istoka i ne�to ve�a grupa profesionalnih name�tenika i trgovaca i ve�a grupa doma�ih slugu i radnika, zaposlenih u prevoznoj industriji i u industriji koja se bavi kona�nom izradom fabrikata. Nestalo bi glavnih industriskih grana, a masovni produkti za ishranu, masovni polufabrikati, dolazili bi kao danak iz Azije i Afrike". "Eto kakve nam mogu�nosti otkriva �iri savez zapadnih sila, evropska federacija velikih sila: ona ne samo da ne bi unapredjivala delo svetske civilizacije, nego bi mogla zna�iti ogromnu opasnost zapadnog parazitizma: izdvojiti grupu najrazvijenijih evropskih industriskih nacija, kod kojih gornje klase dobijaju ogroman danak iz Azije i Afrike i pomo�u tog danka dr�e velike pripitomljene mase name�tenika i slugu, koji se vi�e ne bave proizvodnjom masovnih poljoprivrednih i industriskih produkata, nego li�nim poslu�ivanjem ili drugostepenim industriskim poslovima pod kontrolom nove finansiske aristokratije. Oni koji su spremni da odmahnu rukom na takvu teoriju" (trebalo bi re�i: perspektivu) "kao na ne�to �to ne zaslu�uje da se o njemu misli, neka se zamisle o socijalnim i ekonomskim prilikama onih okruga dana�nje ju�ne Engleske, koji su ve� dovedeni u takav polo�aj. Neka promisle kako bi se taj sistem mogao pro�iriti, kad bi Kina bila podvrgnuta ekonomskoj kontroli takvih grupa finansijera, "ulaga�a kapitala", njihovih politi�kih i trgova�ko-industriskih name�tenika, koji bi cedili profit iz najve�eg potencijalnog izvora, koji je ikad bio poznat na svetu, sa svrhom da se ti profiti tro�e u Evropi. Razume se da je polo�aj vrlo komplikovan, da se igra svetskih sila vrlo te�ko mo�e uzeti u ra�un tako, da bi se u�inilo vrlo verovatnim ovo ili bilo koje tuma�enje budu�nosti samo u jednom pravcu. Ali oni uticaji, koji upravljaju imperijalizmom zapadne Evrope u dana�nje vreme, kre�u se u tom smeru i, ako ne naidju na protivdelovanje, ako ne budu odvu�eni na drugu stranu, oni rade u smeru upravo takvog zavr�etka procesa".(96)
Pisac ima potpuno pravo: ako snage imperijalizma ne bi nai�le na protivdelovanje, one bi dovele upravo do toga. Tim je pravilno ocenio zna�enje "Sjedinjenih dr�ava Evrope" u savremenim, imperijalisti�kim prilikama. Trebalo bi samo dodati, da i u samom radni�kom pokretu oportunisti, koji su sada privremeno pobedili u ve�ini zemalja, "rade" sistematski i neumorno upravo u tome smeru. Imperijalizam, koji zna�i podelu sveta i eksploataciju ne samo Kine, koji zna�i monopolski-visoke profite za �a�icu najbogatijih zemalja, daje ekonomsku mogu�nost potkupljivanja gornjih slojeva proletarijata i time hrani, formira, u�vr��uje oportunizam. Samo ne treba zaboraviti one snage koje deluju protiv imperijalizma uop�tem a oportunizma napose, koje, naravno, ne mo�e videti socijal-liberal Hopson.
Nema�ki oportunista Gerhard Hildebrand, koji je u svoje vreme bio isklju�en iz partije zbog odbrane imperijalizma, a sada bi mogao biti vodja takozvane "socijal-demokratske" partije Nema�ke, dobro dopunjava Hopsona, propovedaju�i "Sjedinjene dr�ave zapadne Evrope" (bez Rusije) u svrhu "zajedni�kih" akcija. � Protiv afri�kih Crnaca, protiv "velikog islamskog pokreta" za odr�avanje "jake vojske i mornarice", protiv "japansko-kineske koalicije"(97) i dr.
Opis "britanskog imperijalizma" kod �ulce-Gevernica pokazuje nam iste crte parazitizma. Nacionalni prihod Engleske pribli�no se podvostru�io od 1865 do 1898 g., a dohodak "iz inostranstva" za to vreme pove�ao se devet puta. Ako je "zasluga" imperijalizma "odgajivanje Crnaca za rad" (bez prisiljavanja se ne mo�e�), onda se "opasnost" imperijalizma sastoji u tome, da �e "Evropa sav fizi�ki rad � u po�etku poljoprivredni i rudarski, a zatim i grublji industriski, - svaliti na ledja "tamnoko�aca", a sama �e se smiriti u ulozi renterijera, pripremaju�i mo�da time ekonomsku, pa onda i politi�ku emancipaciju crvenoko�nih i tamnoko�nih rasa".
U Engleskoj se sve ve�i deo zemlji�ta oduzima poljoprivredi i upotrebljava za sport, za zabavu bogata�a. Za �kotsku � najaristoratskije mesto za lov i drugi sport � ka�u da "�ivi od svoje pro�losti i od misterije Karned�i-a" (ameri�kog milijardera). Samo na trke i lov na lisice Engleska tro�i svake godine 14 miliona funti sterlinga (oko 130 miliona rubalja). Broj renterijera u Engleskoj iznosi oko 1 milion. Procenat produktivnog stanovni�tva se smanjuje.
| Stanovni�tvo Engleske (mil.) | Broj radnika glavnih industriskih grana | % stanovni�tva | |
| 1851 | 17,9 | 4,1 | 23% |
| 1901 | 32,5 | 4,9 | 15% |
A govore�i o engleskoj radni�koj klasi bur�oaski istra�iva� "britanskog imperijalizma na po�etku XX veka" primoran je da sistematski pravi razliku izmedju "gornjeg sloja" radnika i "pravog proleterskog ni�eg sloja". Gornji sloj daje masu �lanova kooperativa i sindikalnih saveza, sportskih dru�tava i mnogobrojnih verskih sekta. Prema njegovom nivou prilagodjeno je izborno pravo, koje je u Engleskoj "jo� uvek dosta ograni�eno, da bi se mogao isklju�iti pravi-proleterski ni�i sloj"!! Da bi se ulep�ao polo�aj engleske radni�ke klase, obi�no se govori o tom gornjem sloju, koji sa�injava manjinu proletarijata, napr., "pitanje nezaposlenosti je prvenstveno pitanje koje se ti�e Londona i proleterskog ni�eg sloja, o kome politi�ari malo vode ra�una"�(97) Trebalo je re�i: o kome bur�oaski politikanti i "socijalisti�ki" oportunisti malo vode ra�una.
Medju osobine imperijalizma, koje su u vezi s opisanim krugom pojava, spada smanjenje emigracije iz imperijalisti�kih zemalja i pove�anje emigracije (pridolaska radnika i useljavanja) u te zemlje iz zaostalih zemalja, s ni�om nadnicom. Emigracija iz Engleske, kako navodi Hopson, opada od godine 1884; te je godine iznosila 242 hiljade, a 169 hiljada godine 1900. Emigracija iz Nema�ke dostigla je maksimum u deceniju 1881-1900: 1453 hiljade, i onda je u dva slede�a decenija pala na 544 i na 341 hiljadu. Zato je rastao broj radnika koji su dolazili u Nema�ku iz Austrije, Italije, Rusije i dr. Po popisu od 1907 g. u Nema�koj je bilo 1.342.294 stranca, od toga industriskih radnika � 440.800, poljoprivrednih 257.329(98) U Francuskoj, u rudarskoj industriji, radnici su "znatnim delom" inostranci: Poljaci, Italijani, �panci.(99) U Sjedinjenim Dr�avama najgore pla�ena mesta imaju emigranti iz ju�ne i isto�ne Evrope, a ameri�ki radnici daju najve�i procenat onih koji se uzdi�u do nadglednika i koji dobijaju najbolje pla�en posao.(100) Imperijalizam ima tendenciju da i medju radnicima izdvoji privilegovane razrede i da ih otcepi od �irokih masa proletarijata.
Treba ista�i da se u Engleskoj pojavila, kudikamo ranije od kraja XIX i po�etka XX veka, tendencija imperijalizma da pocepa radnike i da poja�a medju njima oportunizam, da izaziva privremeno truljenje radni�kog pokreta. U Engleskoj su, naime, od polovine XIX veka postojale dve odlike imperijalizma: ogromni kapitalni posedi i monopolisti�ki polo�aj na svetskom tr�i�tu. Marks i Engels su u toku niza decenija sistematski pratili tu vezu oportunizma u radni�kom pokretu s imperijalisti�kim osobinama engleskom kapitalizma. Engles je, napr., pisao Marksu 7 oktobra 1858 g.: "Engleski proletarijat stvarno se sve vi�e i vi�e bur�oazira, tako da ova najbur�oaskija od svih nacija, izgleda da na kraju krajeva ho�e da dovede do toga, da naporedo sa bur�oazijom ima i bur�oasku aristokratiju i bur�oaski proletarijat. Razume se, kod nacije koja eksploati�e ceo svet, to je u izvesnoj meri opravdano". Skoro �etvrt veka kasnije, u pismu od 11 avgusta 1881 g., on govori o "najgorim engleskim tred-unionima koji dopu�taju da ih vode ljudi koji su se prodali bur�oaziji ili bar koje ona pla�a". A u pismu Kauckom, od 12 septembra 1882 g., Engels je pisao: "Pitate me �ta misle engleski radnici o kolonijalnoj politici? Ono isto �to misle o politici uop�te. Ovde nema radni�ke partije, ima samo konzervativnih i liberalnih radikala, a radnici se zajedno s njima koriste mirne du�e kolonijalnim monopolom Engleske i njenim monopolom na svetskom tr�i�tu".(101) (Isto je Engels �tampao u predgovoru 2-om izdanju "Polo�aja radni�ke klase u Engleskoj", 1892 g.)
Ovde su jasno pokazani uzroci i posledice. Uzroci: 1) eksploatacija celog sveta od strane te zemlje; 2) njen monopolski polo�aj na svetskom tr�i�tu; 3) kolonijalni monopol. Posledice: 1) deo engleskog proletarijata se bur�oazirao; 2) jedan njegov deo dopu�ta da njim upravljaju ljudi koji su se prodali bur�oaziji ili bar koje one pla�a. Imperijalizam po�etka XX veka zavr�io je podelu sveta medju �a�icu dr�ava, od kojih sada svaka eksploati�e (u smislu izvla�enja ekstraprofita) ne�to manji deo "celog sveta" nego Engleska godine 1858; svaka se nalazi u monopolisti�kom polo�aju na svetskom tr�i�tu, zahvaljuju�i trustovima, kartelima, finansiskom kapitalu, odnosima poverilaca prema du�niku; svaka ima do izvesne mere kolonijalni monopol (videli smo da je od 75 miliona kv. km. svih kolonija sveta, 65 miliona, tj. 86% koncentrisano u rukama �est velikih sila; 61 milion, tj. 81% u rukama tri velike sile.
Ono �im se sada�nji polo�aj odlikuje, to su ekonomske i politi�ke prilike, koje su morale poja�ati nepomirljivost oportunizma s op�tim bitnim interesima radni�kog pokreta; imperijalizam je iz zametka izrastao u gospodare�i sistem; kapitalisti�ki monopoli zauzeli su prvo mesto u narodnoj privredi i politici; podela sveta dovedena je do kraja; a, s druge strane, umesto neograni�enog monopola Engleske vidimo medju malim brojem imperijalisti�kih sila borbu za sudelovanje u monopolu, borbu koja karakteri�e �itav po�etak XX veka. Oportunizam ne mo�e sada potpuno pobediti u radni�kom pokretu jedne zemlje na dugi niz decenija, kao �to je pobedio oportunizam u Engleskoj, u drugoj polovini XIX veka, ali on je kona�no sazreo, prezreo i sagnjio u nizu zemalja, i kao socijal-�ovinizam stopio se s bur�oaskom politikom.(102)